ŽELI ME OSTAVITI JER SAM POSTAO INVALID!

Dali stvarno neke osobe mogu biti takve, i ne nositi se sa nekim stvarima u životu. Što je to toliko teško i nemoguće?

U braku sam sa njom dvije pune godine. Nedavno sam imao nesreću u kojoj sam jako nastradao i nažalost ostao sam invalid. Ma da ja kad bolje razmislim bolje i tako nego da nisam, uopće ostao živ. Sretan sam što je na kraju tako ispalo moglo je i puno gorje. Žena mi i nije nešto sretna zbog toga, nekako ostavlja dojam da bi radije da sam poginuo nego ostao ovakav. Ona se najviše zgraža o brigi oko mene i mojim potrebama iako se ja trudim što više savladati sam, tako da ne mora ona da joj bude lakše.

Ne volim biti nesposoban niti sam to ikada volio, uvijek sam se borio do zadnjeg i gledao da dam sve od sebe što više to mogu. Svađamo se često oko moje invalidnine, baš mi daje do znanja da me ne želi i da ta moja nesreća je promijenila baš sve što se moglo. Kada me tako povrijedi tokom svađe zaželim da sam bar umro, nego što ovo slušam i doživljavam. Stvarno mi bude nekada toliko teško da mi dođe da si presudim sam kada nije već Bog, ali onda opet nekako mislim da nije moj kraj i da sam vraćen jer još uvijek imam neku ulogu na ovom svijetu.

Neki dan mi je donesla papire za razvod i rekla je da se seli iz kuće, i neka je shvatim da ona ne može i ne želi tako i da joj je jako žao. Očekivao sam takvu reakciju od nje, ali se u dubini duše nisam nadao jer sam mislio, da me i dalje voli kao prije bez obzira na moje stanje. Bar bih ja tako da joj se dogodilo neznam što, ne bih je gledao drugačije nego bih se potrudio oko nje da se ne osjeća jadnom i tužnom kao ja sada. Volio bih je kao što sam i uvijek. Ležim sada sam u sobi i razmišljam dali stvarno neki ljudi mogu biti toliko bez osjećajni i zli? Kako se ne boje Boga,nije mi jasno. Ja je ne želim zadržati na silu niti to ikada bih..

Komentari

Možda vas zanima i ovo