ZBOG OBITELJI ZAVRŠILA U LUDARI!

Očito nisu ni bili svjesni što mi rade, i kako se to odnosi na mene i moje zdravlje, molila sam ih da prestanu ali nisu.

Stalno su me pilili u mozak, što god da sam napravila njima nije bilo po volji uvijek bi našli neki loš komentar i prigovaranje im je bilo glavno. Nisam znala kako da više postupam sa njima svima stvarno. Radila sam sve što sam mogla. Išla sam svaki dan na posao odradila svojih osam sati i pravac kući, kada bih došla prvo sam si morala nešto napraviti za jest jer sam bila gladna, nitko nije bio sposoban da se makar za to pobrine. Kada sam pojela morala sam ići dalje raditi, cijepala sam drva, pospremala ih ili sam morala biti u vrtu kopati, saditi ma što god. Hranila sam sve životinje jer niti to nisu mogli, i onda još dođem u kuću čeka me hrpa suđa i pospremanje.

Šutjela sam i radila, ali njima svima ni dalje nije odgovaralo samo su prigovarali ja idiot još sam račune plaćala i kupovala u kuću stvari što je god trebalo. Ajde bilo mi ih je žao uvijek i nisam osoba koja neče dati a ima. Sve su to jako dobro iskorištavali i gledali da me ogule do gole kože koliko god je to moguće, i jesu gulili su me ali ja jednina nisam očito toga svjesna.

Jedan dan isto tako došla sam sa posla i standard počela sam raditi kao i uvijek. Na to je došla prvo mama sa svojim prigovorima, pa onda tata, brat i tako dalje da ih sada sve ne nabrajam. U tom trenu sam kuhala i ja ne znam što je meni taj tren došlo samo znam da sam poludjela skroz i počela sam vrištati na sve njih, bacala sam stvari po kući psovala ih sve redom. Neznam koji je od njih pozvao hitnu, samo znam da su došli primili me i odveli u kombi, tamo su mi dali nekakvu injekciju i odvezli me pravac na psihijatriju. Tamo sam ležala tri mjeseca, ustanovili su da sam dobila živčani slom i da sam nastavila tako teško da bih se izvukla. Kada je sve to prošlo izašla sam, vratila sam se svom poslu i odselila od njih. Sada neka rade sami ja nemam namjeru ležati na psihijatriji više radi njih.

Komentari