MRZIM SVOJU MAJKU!

Mislila sam da će me proći i da ču se smiriti, ali nikako ne mogu je gledati svojim očima i molim Boga da je ne vidim.

Mislim da je sama kriva zbog toga, kako se ponašala tako joj se i vratilo. Kada sam bila mala uvijek me tukla i maltretirala kao da sam njena sluškinja i nikada mi nije pokazivala osjećaje da me voli ili da joj je stalo do mene. Samo je gledala da me ponizi što više može, pogotovo kada je netko znao doći kod nas tada joj je bilo najdraže i baš je uživala u tome.

Kada sam odrasla i nastavila se tako ponašati prema meni, upitala sam je zašto to radi od mene i zbog čega me toliko mrzi? Naime saznala sam da je moj otac čovjek koji je nju silovao u mlađim danima i ona je ostala trudna. Nisam dijete koje je ona željela, najmanje na ovakav način. U redu shvatila sam to iako smatram da su djeca najmanje kriva, bez obzira što se i kako desilo. Mislim da ipak toliku mržnju nisam zaslužila od nje, nije mi jasno kada je saznala da je trudan ostala, zašto me nije pobacila onda, čemu me rodila da me muči zbog nečeg što joj je on napravio?

Mislim da nema smisla i nije trebala tako, ja znam da i dan danas žudi za osvetom jer se osjeća uvrijeđeno. Sama me dovela do situacije da ju zamrzim i ne smatram je više majkom, iako to nju baš ne dira puno. Jednostavno nikako drugačije nije moglo nego tako, iako me rodila i dala mi je život ja je mrzim iz dna duše. Bolje da mi nije dala takav život, bolje bi bilo da mi ga je oduzela nego dala.

Komentari

Možda vas zanima i ovo