KOLEGICE NA POSLU MI SE RUGAJU ZBOG MOG IZGLEDA

Ja ne znam što je to u ljudima danas toliko zlobe nije mi jasno samo gledaju kako će nekoga ismijati i napraviti mu nešto nažao, govorim baš iz svoje situacije jer do sada nisam naišla na nikoga normalnog a da mi se barem nije jednom nasmijao kako hodam sa tom nogom, osim svoje obitelji koja je stvarno uz mene. Ja sam se takva rodila i prihvatila sam to sa godinama kako su prolazile, i bolje mi je da sam tako nego da ne hodam nikako i da ovisim o nekome u kolicima.

Oni ne znaju kakvo je to stanje kada te krene boljeti i kada imaš poteškoća u nekim stvarima, i svi oni koji mi se smiju mogu samo sretni biti što nemaju takvih problema, ali to ne znači da ih neće imati ako tako nastave ponižavati druge ljude,  najgore je to što će se sve njihove greške lomiti na njihovoj djeci a ne na njima, i oni će jadni plaćati njihove grijehe. Meni je cijeli život takav da se stalno prilagođavam drugim ljudima, i pokušavam se uklopiti da mogu lakše funkcionirati, ali imam osjećaj da mi je to sve samo gore i gore i da jednostavno za neke ljude nema smisla niti se valja truditi.

Te žene su mi radne kolegice u firmi, i ja svaki dan moram biti sa njima po osam sati i stvarno je glupo da se moram izolirati od njih jer su užasno bezobrazne sa tim svojim ruganjem i izbijanjem šala na moj račun, to jest na račun moje noge. Dali su mi nadimak tipa kratkonoga, ili šepavica, ne želim nikome zlo ali bih voljela da svaka od njih iskusi barem jednom u životu ono što ja osjećam, mislim da im više nikada ne bi palo na pamet da se nekome rugaju i stvaraju takve gluposti. Kako bi vi reagirali da ste na mom mjestu?

Objavljeno u kategoriji: Život

Komentari

Možda vas zanima i ovo